Претплатите се за e-mail
обавештење
1.78175
2.17937
1.95583
1.84844

Вход за взискатели
Потребител:
Парола:

Публикације

Начало » Публикације

Овлашћења приватног судског извршитеља из чл.18 Закона о приватним судским извршитељима

ОВЛАШЋЕЊА ПРИВАТНОГ СУДСКОГ ИЗВРШИТЕЉА ИЗ ЧЛ.18 ЗАКОНА О ПРИВАТНИМ СУДСКИМ ИЗВРШИТЕЉИМА  (ЗПСИ) Законом о приватним судским извршитељима (на снази од 01.09.2005. г., обј. у Сл. л., бр. 43 од 20.05.2005. г., изм. Сл. л.,  бр. 39 од 12.05.2006. г., изм.  Сл. л., бр. 31 од 13.04.2007. г., изм. Сл. л., бр. 59 од 20.07.2007. г., изм. Сл. л., бр. 64 од 07.08.2007. г.) законодавац је спровео важну реформу извршног поступка у Републици Бугарској. ЗПСИ регулише организацију и правни статус приватних судских извршитеља, као и права и обавезе приватног судског извршитеља као лица коме држава поверава послове принудног остварења приватних потраживања. Слично Закону о судској власти (обј. у Сл. л., бр. 64 од 07.08.2007. г.), који регулише правни статус и овлашћења органа судске власти, ЗПСИ је структурални закон. Треба напоменути да постоји тенденција да се правне одредбе о овлашћењима приватног судског извршитеља инкорпоришу у процесни закон – с тим у вези нови Закон о грађанском поступку (ЗГП) (обј. у Сл. л., бр. 59 од 20.07.2007. г.) у  чл. 431 садржи детаљније и проширене одредбе у односу на чл. 328 ЗГП. Овај чланак има за циљ да помогне у разјашњењу садржине овлашћења приватног судског извршитеља из чл. 18 ЗПСИ. Одредба  чл. 18 ЗПСИ под насловом “остале радње приватног судског извршитеља” јесте занимљива, оригинална и пре свега веома практична. Уствари, поједини ставови члана прописују одређена овлашћења приватног судског извршитеља која допуњују његова овлашћења сагласно Закону о грађанском поступку. Размотрен у систематској вези са чл. 6 ЗПСИ који предвиђа неспојивост функција приватног судског извршитеља са обављањем друге активности по занимању осим обављања радњи извршења прописаних ЗГП, чл. 18 ЗПСИ исцрпно дефинише случајеве у којима судски извршитељ може обављати и неку другу активност.  Сагласно хипотезама ст. 1-4 чл. 18 ЗПСИ одговарајућа овлашћења приватног судског извршитеља настају након што му извршни поверилац, заложни поверилац или странка у извршном поступку повере извршење одређених радњи. Без поверавања приватни судски извршитељ нема право да обавља радње прописане тим одредбама. Сам чин поверавања у наведеним случајевима представља изјаву воље одређених лица у циљу овлашћивања, а као резултат настају овлашћења приватног судског извршитеља која он нема ex officio1. Односи који настају између приватног судског извршитеља и лица које му поверава обављање одређених радњи само личе на мандатни правни однос који настаје снагом уговора о наруџбини или уговора о комисиону. Треба нагласити да приватни судски извршитељ задржава свој посебни правни статус лица коме је држава поверила јавно-приватне функције. Стога у хипотезама чл. 18, ст. 1 ЗПСИ приватни судски извршитељ не губи своју независност и не претвара се у повереника или комисионара извршног повериоца, већ је и даље службено лице које врши функције које му је држава поверила.  Чак и у хипотези ст. 4 код које је заложни поверилац приватном судском извршитељу поверио продају имовине на којој је успостављена регистрована /бездржавинска/ залога сагласно одредбама Закона о регистрованим залогама, а која је најближа мандатним правним односима, односи између  повериоца и приватног судског извршитеља нису равноправни.  Специфичности правног статуса судског извршитеља и послова принудног извршења које он обавља налажу сходну примену одредаба Закона о регистрованим залогама и примену посебних одредаба ЗПСИ. Што се тиче самог начина поверавања, треба напоменути да није обавезно да се оно оствари у облику уговора. Извршни поверилац (странка која обично поверава извршење) може већ у предлогу за покретање извршног поступка или касније, у другом захтеву да наведе да приватном судском извршитељу поверава извршење одређених радњи.  У том смислу поверавање се мора извршити у писаном облику.  И мада је извршни поверилац поверио, а приватни судски извршитељ прихватио да изврши одређене радње, између њих не настаје уговорно-правни однос.

Може се размишљати о томе да ли уколико нема поверавања, извршни поверилац може да потврђује радње приватног судског извршитеља (на пример, да потврди стављање под забрану непокретне имовине од стране приватног судског извршитеља). Са тачке гледишта процесне економичности и брзине поступка може се дати позитиван одговор. Ст. (1) По поверавању од стране извршног повериоца приватни судски извршитељ може, у вези са извршним поступком, да истражује имовински статус извршног дужника, да захтева достављање информација, да прикупља документе, списе и друго, да одреди начин извршења, као и да буде чувар пописане имовине. Ова одредба у вези је са чл. 16 ЗПСИ којим се прописује да приватни судски извршитељ има право на приступ судским службама, управним службама, као и другим лицима која воде регистре имовине и код којих се могу прикупити подаци о имовинским правима извршног дужника. Након ступања на снагу новог Закона о грађанском поступку та овлашћења приватног судског извршитеља биће регулисана у чл. 431, ст. 3 новог ЗГП. Одредба чл. 18, ст. 1 ЗПСИ има знатно ширу садржину и значај за сам процес. Ова одредба приватном судском извршитељу пружа могућност да преузме иницијативу  за истраживање целокупног имовинског стања извршног дужника, да предузме и спроводи извршне радње, као и да буде чувар имовине на којој ће се спроводити извршење.
Приликом подношења предлога за покретање извршног поступка сагласно чл. 323, ст. 1 ЗГП (чл. 426, ст. 1 ЗГП - новог), извршни поверилац је дужан да назначи начин извршења, тј. да наведе средство извршења (чл. 323, ст. 3 ЗГП, чл. 426, ст. 2 ЗГП - новог). Сагласно чл. 18, ст. 1 ЗПСИ уместо тога, извршни поверилац може да приватном судском извршитељу повери право да одреди начин извршења  и имовинска права извршног дужника на којима ће се спроводити принудно извршење. Тиме приватни судски извршитељ постаје активан покретач извршног поступка, а истовремено ослобађа извршног повериоца терета да сам истражује имовинска права извршног дужника, да бира средство извршења и да захтева предузимање извршних радњи. Све то извршном повериоцу уштеђује напоре, време и средства, поготово када је он већ уложио напоре и средства да добије извршну исправу, односно веродостојну исправу којом се потврђује извршиво право. Истовремено, треба имати у виду одговорност за противправно принудно извршење. У принципу, извршни поверилац одговара за материјалну незаконитост принудног извршења, док судски извршитељ одговара у случају процесне незаконитости2. Одговорност за законито предузимање и спровођење извршних радњи код поверавања из чл. 18, ст. 1 ЗПСИ сноси како судски извршитељ, тако и извршни поверилац. Извршни поверилац одговара за штету насталу спровођењем материјално незаконитог принудног извршења по правилима о штетној радњи  (чл. 336, ст. 3 ЗГП, чл. 440, ст. 3 ЗГП - новог). Уколико је приватни судски извршитељ на захтев извршног повериоца прихватио спровођење извршних радњи, он сноси одговорност и за материјалну незаконитост – у случају спровођења извршења на туђој имовини3. С тим у вези одговорност приватног судског извршитеља и извршног повериоца може се образложити по аналогији са чл. 49 Закона о облигационим односима (ЗОО) који прописује да “лице које је другом лицу поверило извршење неког посла одговара за штету коју је оно узроковало приликом или поводом извршења тог посла.”  За саму одговорност из чл. 49 ЗОО није од значаја начин поверавања посла – путем заснивања радног односа, склапања уговора о изради, административног акта или на неки други начин4. Стога извршни поверилац сноси одговорност за радње приватног судског извршитеља и одговара за штету по правилима о штетној радњи у својству лица које је поверило посао. Одговорност из  чл. 49 ЗОО је под условима пасивне солидарности.

Обзиром на одговорност коју преузима, а и којом ангажује извршног повериоца, приватном судском извршитељу следи признати право  (и обавезу) да процењује  законитост предузиманих и спровођених извршних радњи, квалификацију и правну релевантност правних чињеница насталих у току поступка, као и право да обустави извршне радње или да одустане од одређеног начина извршења уколико постоји опасност од  узроковања штете. У том случају обавеза извршења приватног судског извршитеља прописана у чл. 19 ЗПСИ је неприменљива.

Посебном хипотезом било би корисно признати приватном судском извршитељу (након поверавања из чл. 18)  право да подноси жалбу на одбијање уписа стављања непокретне имовине под забрану од стране судије за уписе – супротан је став Окружног суда у граду Х. који у Решењу у предмету по приватној тужби бр. 497/2007 г. у образложењу наводи да налази да  приватни судски извршитељ не спада у круг лица која имају право да изјављују жалбу против донетог решења и да он нема правни интерес за подношење жалбе, за разлику од странака у предмету.   Ст. (2) Након поверавања од стране извршног дужника и/или извршног повериоца, приватни судски извршитељ може, у вези са извршним поступком, вршити функцију чувара имовине дате као обезбеђење.   Ова одредба ствара правну могућност да приватном судском извршитељу буду поверене функције чувара имовине која је дата као обезбеђење  - на пример у хипотези  чл. 250 ЗГП (чл. 414, у вези са чл.420 ЗГП - новог) који предвиђа могућност да у случају приговора дужника на решење о извршењу издато на основу веродостојне исправе суд донесе решење о прекиду извршног поступка уколико се извршном повериоцу понуди средство обезбеђења сагласно одредбама чл. 180-181 ЗОО. Неопходна претпоставка за остваривање тог овлашћења приватног судског извршитеља је попис ствари датих као обезбеђење – без обзира на то да ли је попис извршен једино ради обезбеђења или приликом принудног извршења.  Потребно је поверавање извршења послова или од стране извршног повериоца, или од стране извршног дужника. Ст. (3) Након поверавања од стране извршног повериоца или извршног дужника приватни судски извршитељ може, у вези са извршним поступком, да буде  посредник у постизању поравнања између две странке. Ово овлашћење приватног судског извршитеља остварује се у вези са извршним поступком. Чак и у последњој фази развоја грађанског поступка, када је почело принудно остварење приватног потраживања, не сме се искључити могућност постизања поравнања, тим пре што странке имају додатни подстицај  да добровољно среде међусобне односе – дужник се суочава са "оштрицом" извршног поступка и са њим повезаном принудом, док поверилац има интерес да не троши још средстава за намирење, а у већини случајева важи правило банкара које гласи: "Данас новац вреди више него сутра".   Ово овлашћење је законодавац изричито предвидео да би се избегла сумња да приватни судски извршитељ може да посредује међу странкама у циљу добровољног сређивања правних односа између њих, имајући у виду саму природу његове функције, наиме да остварује принудно намирење приватних потраживања.  Правни статус приватног судског извршитеља, коме су поверене још и јавно-приватне функције и правило независности приликом извршења његових функција, претварају га у погодну фигуру за посредовање у добровољном решавању правног спора. Извршни дужник и извршни поверилац треба да постигну сагласност око посредовања судског извршитеља – у овом случају потребно је поверавање од стране обе странке у извршном поступку, а не само од стране једне од њих (од стране извршног дужника или извршног повериоца). Мора се имати у виду да се само поверавање (сагласност о посредовању) може претпостављати након што странке закључе поравнање у писаном облику и нису потребни претходни формални акти.  То се претпоставља чак и због постојања могућности да се поравнање закључи одмах и да се избегне непотребно губљење времена. Осим тога, треба напоменути да сам посао приватног извршитеља садржи елементе посредовања – на пример, разјаснити извршном дужнику како да изврши плаћање да му се трошкови не нагомилавају. Ст. (4) По поверавању од стране обезбеђеног повериоца који је покренуо поступак извршења приватни судски извршитељ може да преда заложену имовину у складу са чл. 521 ЗГП, као и да ту имовину прода у складу са Законом о регистрованим залогама или на начин регулисан ЗГП. Када се продаја врши сагласно одредбама Закона о регистрованим залогама приватни судски извршитељ има права и обавезе депозитара, при чему се извршена расподела имовине предочава и подлеже праву жалбе у складу са  чл. 462 и 463 ЗГП. (Наведени су и одговарајући чланови новог ЗГП – белешка аутора) То је можда и најзанимљивија одредба коментарисаног чл. 18 ЗПСИ. Овлашћења приватног судског извршитеља из ст. 4 у вези су са правним режимом регистроване залоге (залоге код које се заложена имовина не предаје у државину) сагласно Закону о регистрованим залогама (ЗРЗ). ЗРЗ заложном повериоцу даје право на вансудско намирење из заложене имовине у случају да обезбеђено потраживање не буде намирено. Члан 35 ЗРЗ прописује могућност примене принуде према дужнику уколико се он противи и не пружа садејство повериоцу који је покренуо поступак извршења.  Извод из Централног регистра регистрованих залога из чл. 35, ст. 1 ЗРЗ о упису залоге и упису покретања извршења представља веродостојну исправу на основу које се може покренути принудно извршење (није потребно да поверилац прибавља решење о извршењу). Члан 18, ст. 4 ЗПСИ проширује делокруг приватног судског извршитеља и даје му право да након поверавања од стране извршног повериоца спроводи све радње на извршењу сагласно ЗРЗ, у том броју и да продаје заложену имовину. Продаја сагласно одредбама ЗРЗ  није јавна продаја, већ вансудско средство за уновчење имовине код којег заложни поверилац остварује своје субјективно преображајно право да прода заложену ствар у своје име и за рачун дужника5. Након поверавања од стране заложног повериоца приватни судски извршитељ има права заложног повериоца, с тим што он није дужан да се придржава правила наведених у чл. 367-372 ЗГП (чл. 473-482 ЗГП - новог) која се тичу продаје покретних ствари6. Међутим, приватни судски извршитељ не остварује туђе субјективно право, већ  своје овлашћење, иако на посебан, вансудски начин.  Стога се он не претвара у повереника или комисионара заложног повериоца. Имајући у виду горе наведено, код продаје из чл. 18, ст. 4 ЗПСИ приватни судски извршитељ није просторно ограничен у погледу места наласка заложених покретних ствари које продаје. Он може да продаје заложене ствари које се налазе на територији целе земље, па чак и ван њених граница (на пример, заложена теретна возила - шлепере). У том смислу у овом случају не важе правила месне надлежности из чл. 324 ЗГП (чл. 427 ЗГП - новог). Принудна предаја заложене имовине коју је приватни судски извршитељ продао сагласно одредбама чл. 414 ЗГП (чл. 521 ЗГП - новог), међутим, претпоставља поштовање принципа месне надлежности, тако што уколико се имовина коју је приватни судски извршитељ продао налази на подручју за који је надлежан други суд, предају мора извршити  месно надлежни судски извршитељ. Горе наведени корак законодавца у правцу пружања приватним судским извршитељима потпуних права деловања на територији целе земље садржан је и у ст. 6 чл. 18 ЗПСИ, о чему ће даље бити речи. Судска пракса из области ЗРЗ у духу закона такође је у правцу брзине и практичности што се тиче процене и цене по којој се заложена имовина може продавати. Прихвата се да се продаја може вршити и без посебне процене имовине пре продаје, по цени за коју ипак постоји купац (опет за разлику од одредаба ЗГП). Ово право следи признати и приватном судском извршитељу у својству продавца. На њему је да процени да ли ће користити услуге овлашћеног процењивача ради процене имовине, као и да ли ће такву процену узети у обзир, уколико је вршена процена.  Након што му продаја у складу са ЗРЗ буде поверена (препоручује се да се у овом случају то оствари уговором о поверавању), приватни судски извршитељ би требало да цену по којој ће се вршити продаја усклади са лицем које му је исту поверило. Паралелно са правом да изврши продају на начин предвиђен ЗРЗ, приватни судски извршитељ има права и обавезе депозитара из чл. 39 ЗРЗ – саставља списак лица која имају права над заложеном имовином, оглашава списак и  узима у обзир мишљење залогодавца, дужника и лица са списка, израђује коначни списак, о њему обавештава странке, саставља листу расподеле и новац од продаје дозначује лицима која имају право на исплату.

Одредбе о правима и обавезама депозитара сагласно ЗРЗ сходно се примењују на приватног судског извршитеља  коме је поверена продаја у складу са ЗРЗ. Сходна примена одредаба ЗРЗ доводи до закључка да приватни судски извршитељ не губи свој правни статус лица коме су поверене јавно-правне функције и не утиче на његову независност. Тако, на пример, саставља се листа расподеле, иста се предочава и против ње се може изјавити жалба не сагласно чл. 41 ЗРЗ, већ сагласно одредбама чл. 462 и 463 ЗГП - новог, на које одредбе упућује чл. 18, ст. 4 ЗРЗ. Као посебан закон ЗПСИ дерогира примену ЗРЗ. Осим тога, приватни судски извршитељ ће на своје радње у својству депозитара које се односе на управљање и располагање новчаним средствима прибављеним од продаје, по основу трошкова и накнаде за рад примењивати одредбе чл. 24 ЗПСИ. Он мора да на своје име отвори посебан рачун код банке, при чему ће исти бити под посебним режимом. Средства са тог рачуна приватног судског извршитеља се не могу ставити под забрану (чл. 24, ст. 3 ЗПСИ). Код извршења у складу са Законом о регистрованим залогама у пракси се наметнуо модел да се за свако извршење отвара посебан рачун који се након спровођења извршења затвара као рачун који је већ испунио своју улогу. Исто би се могло препоручити и у пракси приватних судских извршитеља. Ст. (5) По налогу суда приватни судски извршитељ може да уручује обавештења и позиве у грађанским поступцима. (одредба је измењена ЗГП - новим – белешка аутора) ЗГП – нови предвиђа могућност да се приватном судском извршитељу повери уручење обавештења и позива у грађанским поступцима. Може се очекивати да ће нове одредбе омогућити да се велики број судских седница одржи на време. Начин достављања позива и обавештења од суда на адресу канцеларије приватног судског извршитеља и обрнуто не би требало да се разликује од начина на који се они сада достављају од приватних судских извршитеља из различитих региона. Сматрамо да de lege ferenda приватним судским извршитељима треба поверити и уручење вансудских позива и писмена што је код важећег законског прописа у надлежности нотара (чл. 488 ЗГП, чл. 592 ЗГП - новог). Приватни судски извршитељи располажу потребном организацијом и искуством у уручењу позива и обавештења лицима која имају интерес да се крију  (извршним дужницима), тако да уколико они буду овлашћени за то,  повећаће се ефикасност уручења вансудских писмена.  То је од посебног значаја у случајевима када давање изјаве воље међу странкама у вези са материјалним правним односом закон повезује са застарелошћу или преклузијом права, због чега странке имају интерес да потврде чињеницу да су примиле изјаву воље, као и датум примитка.  Пракса показује да је у многим случајевима уручење позива оверених код нотара неефикасно и да се законске одредбе које се односе на уручење позива и списа не примењују правилно. У случајевима неправилне примене правила о уручењу позива нотарска потврда о уручењу је ништавна чиме се не постиже циљана правна сигурност.  Чести су и случајеви када сами нотари нису заинтересовани за обављање тог посла. Ст. (6) Приватни судски извршитељ може да извршење радњи из ст. 1, 2, 4 и 5 повери приватном судском извршитељу са другог подручја, под истим условима.  У овом случају има се у виду делегирање права, слично као код замолница за прикупљање доказа на подручју за које је надлежан неки други суд  (чл. 112 ЗГП, чл. 25 ЗГП - нови). Приватни судски извршитељ може да свом колеги са подручја за које је надлежан други суд делегира права да спроведе процесне или друге радње, као што су: уручење позива или списа, прикупљање информација о имовини извршног дужника, именовање чувара имовине која је дата као обезбеђење итд.  Одредба чл. 324, ст. 1 ЗГП (чл. 427, ст. 1 ЗГП - новог) одређује месну надлежност судског извршитеља према месту наласка имовинских права на којима ће се спроводити извршење  - то је тзв. просторно начело у извршном поступку. С обзиром на просторно ограничење надлежности приватног судског извршитеља намеће се потреба за делегирањем овлашћења судском извршитељу са подручја за које је надлежан други суд, а у циљу поштовања правила месне надлежности. Тек предстоји установљење праксе у примени те одредбе ЗПСИ, али могућност за поверавање извршења радњи  приватном судском извршитељу са другог подручја сматрамо неоспорном у свим случајевима када је циљ обезбеђење извршења (стављање непокретне и покретне имовине под забрану, попис, процена и предаја ствари дужника на чување).

Милен БАЗИНСКИ, приватни судски извршитељ
Александар ТОНЕВ, адвокат*________________________
1 О разлици између опуномоћења и овлашћивања  - Василев, Л. Грађанско право – Општи део. С., 2000., с. 392.
2 На ту разлику скренуо нам је пажњу Борислав Белазелков, на чему му аутори захваљују. 

3 Уколико приватни судски извршитељ приликом поверавања из чл. 18 ЗПСИ бира имовину на којој ће спроводити извршење – нешто као  “кривица због лошег избора” (culpa in eligendo).
4 У том смислу - Голева, П. Деликтно право. С., 2007., с. 101.
5 Код  уговора о комисиону комисионар се обавезује да за накнаду обави у своје име и за свој рачун одређене послове које му поверава комитент. -  Герџиков, О. Трговачки послови – Књига по Трећем делу Трговачког закона (ТЗ). С., 2000., с. 108. У сличној ситуацији је поверилац код продаје сагласно одредбама ЗРЗ – он има право да продаје у своје име и за рачун дужника, али овде је специфичност у томе да се ради о вансудском средству које се примењује ради остварења приватних потраживања. 

6 Занимљиво је упоређење са продајом покретних ствари сагласно одредбама ЗГП у продавници или на берзи. Иако није увек дужник тај који бира продавницу преко које ће се вршити продаја, између трговца и дужника настају правни односи, слични онима из уговора о комисиону.   Трговац обавља продају у своје име и добија законом одређену провизију од продајне цене. Комисиони правни однос сагласно чл. 367, ст. 2 ЗГП разликују се од оног из поглавља 24. ТЗ, како по свом извору, тако и по својој садржини. Он служи за принудно намирење извршног повериоца и прилагођава се њему. Трговац који је дао своју сагласност да се продаја изврши у његовој продавници није дужан да извршава било која наређења дужника или пак да њему подноси извештаје, већ судском извршитељу  (Сталев, Ж. Бугарско грађанско процесно право. Осмо издање. С., 2004., с. 790).
* Аутори изражавају посебну захвалност и признање Бориславу Белазелкову – судији Врховног касационог суда Републике Бугарске на помоћи у припреми овог чланка и на драгоценим напоменама и коментарима на тумачење законских одредаба
web design & hosting SoftHouse


Ми користимо колачиће да бисмо вам дати најбоље искуство прегледања на нашем сајту. Сазнајте више о томе како користимо колачиће и како можете да промените поставке.

Cookies

What are cookies ?

A cookie is a small text file that a website saves on your computer or mobile device when you visit the site. Cookies are widely used in order to make websites work, or work more efficiently, as well as to provide information to the owners of the site.

How do we use cookies?

Website use Google Analytics, a web analytics service provided by Google, Inc. ("Google") to help analyse the use of this website. For this purpose, Google Analytics uses"cookies", which are text files placed on your computer.

The information generated by the cookies about your use of this website - standard internet log information (including your IP address) and visitor behaviour information in an anonymous form - will be transmitted to and stored by Google including on servers in the United States. Google will anonymize the information sent by removing the last octet of your IP address prior to its storage.

According to Google Analytics terms of service, Google will use this information for the purpose of evaluating your use of the website and compiling reports on website activity.

We not use, and not allow any third party to use the statistical analytics tool to track or to collect any personally identifiable information of visitors to this site. Google may transfer the information collected by Google Analytics to third parties where required to do so by law, or where such third parties process the information on Google`s behalf.

According to Google Analytics terms of service, Google will not associate your IP address with any other data held by Google.

You may refuse the use of Google Analytics cookies by downloading and installing Google Analytics Opt-out Browser Add-on. The add-on communicates with the Google Analytics JavaScript (ga.js) to indicate that information about the website visit should not be sent to Google Analytics.

Cookies are also used to record if you have agreed (or not) to our use of cookies on this site, so that you are not asked the question every time you visit the site.

Google Analytics Opt-out Browser Add-on

How to control cookies?

You can control and/or delete cookies as you wish. You can delete all cookies that are already on your computer and you can set most browsers to prevent them from being placed.

All about cookies

Managing cookies in your browser

Most browsers allow you to:
  • see what cookies you have got and delete them on an individual basis
  • block third party cookies
  • block cookies from particular sites
  • block all cookies from being set
  • delete all cookies when you close your browser

If you chose to delete cookies, you should be aware that any preferences will be lost. Also, if you block cookies completely many websites (including ours) will not work properly and webcasts will not work at all. For these reasons, we do not recommend turning cookies off when using our webcasting services.
X